Hipotenzija – Nizak krvni pritisak

Nizak krvni pritisak (hipotenzija) je pritisak ispod 100/60 mmHg.

Primarna hipotenzija je urođena. Kod tih osoba od rođenja i trajno postoji nizak krvni pritisak. One imaju povećan tonus vagusa. Osim niskog krvnog pritiska svi ostali nalazi kod njih su normalni. Često osećaju umor, mogu da imaju nesvestice i lako kolabiraju pri većim emotivnim dražima.

Ortostatska hipotenzija se javlja samo pri uspravnom stavu bolesnika. Kada bolesnik leži pritisak je normalan, a kada naglo ustane pritisak pada i dolazi do ishemije mozga. Bolesnik pri tome oseća vrtoglavicu i zujanje u ušima, vid mu je zamagljen, a može čak i da kolabira (da se sruši uz pomućenje svesti ili čak gubitak svesti). Ortostatska hipotenzija nije posledica neke bolesti ili uzimanja lekova, već neadekvatnog delovanja simpatičkog nervnog sistema.

Sekundarna hipotenzija je posledica nekih bolesti, stanja ili uzimanja lekova, posebno onih za lečenje povišenog krvnog pritiska. Stanja koja mogu uzrokovati nizak pritisak su: krvarenje, infekcija, dehidratacija, različite bolesti srca – infarkt, aritmije, zatim adrenalna insuficijencija, trudnoća, produženo odmaranje u krevetu, trovanje, toksični šok sindrom, alergijske reakcije, moždani „udar“, šok, pad pritiska nakon obavljanja male i/ili velike nužde, strah, Parkinsonova bolest, neuropatija, hemodijaliza, opekotine, uznapredovali dijabetes, oštećenja kičmene moždine. Lekovi koji mogu uzrokovati hipotenziju su antihipertenzivi, diuretici, antagonisti kalcijuma, beta blokatori, antidepresivi i analgetici iz grupe narkotika. Alkohol, zbog širenja krvnih sudova može da dovede do hipotenzije.

Postprandijalna hipotenzija. Kod određenog broja osoba, hipotenzija može da se javi neposredno nakon jela. Češća je kod starijih osoba sa inače povišenim krvnim pritiskom i onih s određenim poremećajima autonomnog nervnog sistema. Osobe s ovim stanjem ne smeju uzimati antihipertenzive pre jela i nakon jela trebaju prileći. Uzimanje određenih lekova pre jela može pomoći npr. nesteroidni antiinflamatorni lekovi, oktreotid, kofein, dihidroergotamin.

Dijagnoza

Prvo treba utvrditi da li je hipotenzija primarna ili sekundarna, odnosno treba isključiti bolesti, stanja ili lekove koji dovode do sekundarne hipotenzije. Nakon pregleda celog tela potrebno je u više navrata izmeriti krvni pritisak i frekvencu srca u ležećem, sedećem i stojećem položaju. Kontinuirano meriti pritisak tokom 24 časa. Laboratorijska testiranja usmeriti na glukozu, kompletnu krvnu sliku i funkciju bubrega.

Terapija

Kod sekundarne hipotenzije treba pronaći i po mogućnosti otkloniti uzrok. Ako nizak krvni pritisak ne izaziva simptome i ne smanjuje kvalitet života, lečenje nije potrebno. Iz ležećeg i sedećeg položaja treba ustajati polako. U ishrani povećati unos soli. Povećati fizičku aktivnost. Ako ovo ne ublaži tegobe daju se lekovi, presvega dihidroergotamin.

http://www.porodicnilekar.net/index.php?option=com_content&view=article&id=156:hipotenz..