Nizak krvni pritisak: Šta treba jesti za nizak pritisak?

Šta treba jesti za nizak pritisak?

Nizak krvni pritisak, poznat i kao hipotenzija, često izaziva pažnju zbog svojih efekata na naše telo. Kada govorimo o redovnim merenjima krvnog pritiska, spominjemo vrednosti od 90/60 do 120/80 mm Hg. Ali šta se dešava kada se ove cifre spuste ispod očekivanog? Šta treba jesti u situaciji kada je nizak pritisak?

Kod niskog krvnog pritiska brojke na merenju se kreću ispod 90 mm Hg za gornji broj (sistolni) ili ispod 60 mm Hg za donji broj (dijastolni). Ovaj neobičan fenomen zavisi od različitih karakteristika našeg organizma, uključujući medicinsku istoriju, uzrast i trenutno zdravstveno stanje.

Namirnice koje mogu pomoći kod niskog pritiska

U nastavku, razmotrimo koje namirnice mogu biti od pomoći i šta možemo preduzeti kada nam je nizak krvni pritisak.

Kafa: U situaciji niskog krvnog pritiska, preporučuje se konzumiranje kafe. Studija Nacionalnog centra za biotehnološke informacije ukazuje na prisustvo posebnog kofeina u kafi, koji može povećati krvni pritisak.
Vitamin B-12: Nedostatak vitamina B-12 može uzrokovati ortostatsku hipotenziju, posebno kod starijih osoba. Ishrana bogata vitaminom B-12, uključujući žitarice, meso, mleko, jogurt, jaja i ostale mlečne proizvode, može pomoći u olakšavanju ovog problema. Napomena: deficit vitamina B12 cesto moze biti i uzrok anemije, pa redovno proveravajte i nivo gvozdja i hemoglobina u krvi.
So: Poznato je da unos soli povećava krvni pritisak, pa se stručnjaci preporučuju prekomerno korišćenje soli kod niskog krvnog pritiska. Ipak, trebalo bi se posavetovati sa nutricionistom o količini pre upotrebe soli.
Sok od limuna: Dehidratacija, odnosno nedostatak vode, često je jedan od uzroka niskog krvnog pritiska. Korišćenje limuna može biti korisno jer poboljšava ukus vode i sadrži minerale poput kalcijuma i fosfora, koji pomažu održavanju ravnoteže elektrolita u organizmu.
Bosiljak: Listovi bosiljka mogu biti od pomoći kod niskog krvnog pritiska, jer sadrže kalijum, magnezijum i pantotensku kiselinu. Ovo može doprineti ishrani kod problema sa niskim pritiskom.
Sladić: Konzumiranje sladića može pomoći u kontroli niskog krvnog pritiska, kako navodi istraživanje. Smatra se da sladić ima efekat povećanja krvnog pritiska.
Čaj: Osim kafe, čaj se takođe smatra korisnim kod niskog krvnog pritiska. Poseban sastojak zvan kofein prisutan u čaju može povećati krvni pritisak.
Zeleno lisnato povrće: Kalijum prisutan u zelenom povrću pomaže izlučivanje natrijuma putem bubrega, što dovodi do smanjenja krvnog pritiska.
Obrano mleko i jogurt: Obrano mleko je odličan izvor kalcijuma i niskih masti, te ga treba uključiti u ishranu kod niskog krvnog pritiska. Oba doprinose održavanju optimalnog protoka krvi.
Lubenica: Zahvaljujući prirodno slatkom ukusu, nedostatku dodatih šećera i obilju hranljivih sastojaka poput L-citrulina, likopena i kalijuma, lubenica je jedna od najneobičnijih namirnica za podršku zdravom krvnom pritisku. Obilje amino kiselina u lubenici može pomoći održavanju zdravog krvnog pritiska.

Namirnice koje treba izbegavati kod niskog krvnog pritiska

Nakon razumevanja koje namirnice konzumirati kod niskog krvnog pritiska, važno je znati i koje izbegavati.

Prerađene i visoko rafinisane namirnice: Ove namirnice često sadrže visok nivo natrijuma i šećera, što može doprineti dehidrataciji i dodatno smanjiti krvni pritisak. Takođe, brza hrana i konzervirane namirnice mogu sadržavati visoke nivoe natrijuma, što može pogoršati hipotenziju.
Brza hrana: Hrana iz brze hrane često je bogata solju, mastima i šećerima, što može nepovoljno uticati na krvni pritisak. Osim toga, brza hrana često nedostaje hranljivim sastojcima koji su važni za održavanje optimalnog zdravlja.
Namirnice sa visokim sadržajem kofeina: Iako umereni unos kofeina može pomoći u povećanju krvnog pritiska, preterano konzumiranje kofeina može izazvati dehidrataciju i povećati rizik od niskog pritiska. Trebalo bi izbegavati prekomernu konzumaciju kafe, energetskih pića i drugih napitaka sa kofeinom.
Alkohol: Alkohol može imati hipotenzivni efekat, tj. može smanjiti krvni pritisak. Osobe sa niskim krvnim pritiskom trebalo bi konzumirati alkohol s oprezom ili ga izbegavati.
Jako začinjena hrana: Previše začinjena hrana može izazvati proširenje krvnih sudova i privremeno smanjiti krvni pritisak. Osobe sa niskim pritiskom mogu imati koristi od izbegavanja preterano začinjene hrane.
Nedovoljan unos tečnosti: Dehidratacija može doprineti niskom krvnom pritisku. Važno je konzumirati dovoljno tečnosti, ali treba izbegavati velike količine tečnosti odjednom, što može izazvati privremeni pad pritiska.

Ovi saveti su opšte prirode, i individualne reakcije na hranu mogu varirati. Uvek je najbolje konsultovati se sa zdravstvenim stručnjakom ili nutricionistom kako biste dobili personalizovane smernice i plan ishrane koji odgovara vašem zdravstvenom stanju.

Vrste niskog krvnog pritiska

Postoje različite vrste niskog krvnog pritiska, poput ortostatske tahikardije (posturalne hipotenzije), koja se manifestuje naglim padom pritiska pri ustajanju iz sedećeg ili ležećeg položaja. Dehidratacija, dugotrajno mirovanje, trudnoća, određeni medicinski uslovi i neki lekovi mogu biti uzroci ovakvog stanja, često prisutnog kod starijih osoba.

Druga pojava, nakonobrođajna hipotenzija, manifestuje se padom pritiska jedan do dva sata nakon obroka, često pogađajući starije osobe, posebno one sa visokim krvnim pritiskom ili poremećajima autonomnog nervnog sistema, kao što je Parkinsonova bolest.

Niski krvni pritisak uz neuralnu medijaciju se dešava nakon dugog stajanja, obično pogađajući mlade i decu. Ovo stanje može biti rezultat poremećaja veze između mozga i srca.

Postoji i retko stanje poznato kao ortostatska hipotenzija i atrofija multiplekog sistema, poznato i kao Shy-Drager sindrom, koje utiče na nervni sistem odgovoran za nevoljne funkcije poput regulacije krvnog pritiska, pulsa, disanja i varenja. Interesantno je da je ovo stanje povezano i sa visokim krvnim pritiskom dok ležite.