Presentation Transcript

1. ZDRAVSTVENA NEGA SAOSNOVAMA INTERNE MEDICINE Prof dr Dragan Joksović

2. ZDRAVSTVENA NEGA U KARDIOLOGIJI • Osnovna funkcija KVS je prenos kiseonika od pluća do tkiva, kao i transport potrebnih energetskih, gradivnih i hranljivih materija, hormona i lekova, sa mesta njihove “proizvodnje” do mesta njihove primene. Istovremeno, iz ekskretornih organa se eliminiše sve ono što je nepotrebno organizmu. • Na taj način srce, vaskularni sitem (arterije i vene) i krv, putem velikog i malog krvotoka, objedinjavaju rad čitavog organizma.

3. ZDRAVSTVENA NEGA U KARDIOLOGIJI • “BOLJE SPREČITI NEGO LEĆITI” U prevenciji KV bolesti od izizetnog značaja je zdrav način života, odnosno ukloniti (gojaznost, fizička neaktivnost, pušenje, alkoholizam, stres...) ili staviti pod kontrolu (hiperlipidemija, hipertenzija, dijabetes) faktore rizika.

4. ZDRAVSTVENA NEGA U KARDIOLOGIJI • Bolesti srca i krvnih sudova manifestuju se brojnim simptomima i znacima koje može (i mora) da prepozna svaki zdravstveni radnik-medicinski tehničar. • Anginozni bol: bol iza grudne kosti (ishemija srčanog mišića), širi se prema vratu, duž ruke prema šaci. Javlja se pri naporu, izlaganju hladnoći, uzbuđenju ili nakon obilnih obroka. • Zadatak sestre: - da psihički smiri bolesnika (anksioznost) - obavesti lekara da bi se preduzele mere dijagnostike i lečenja

5. ZDRAVSTVENA NEGA U KARDIOLOGIJI • Otoci (edemi) imaju različite uzroke nastanka. Kod slabosti desnog srca, u pokretnih bolesnika, javljaju se na gležnjevima i potkolenicama, a kod ležećih na sakralnom delu, slabinama, zadnjim stranama butina (oprez-dekubitusi). Ekstremiteti su hladni, otečeni, promenjene boje zbog usporene cirkulacije. • Zadaci sestre: - redovna promena položaja (ležećih) na 2 sata - kontrola spoljnog izgleda i masaža predilekcionih mesta - nega donjih ekstremiteta radi poboljšanja cirkulacije

6. ZDRAVSTVENA NEGA U KARDIOLOGIJI • Edem pluća nastaje usled slabosti leve komore, vitalno ugrožava bolesnika i predstavlja urgentno stanje. Javlja se ortopneja, karakteristični kašalj sa iskašljavanjem penušavog a kasnije i sukrvičavog ispljuvka. U daljem toku tahikardija i tahipneja, koža je hladna i lepljiva, cijanoza i obilno znojenje, a kada se minutni volumen srca znatno smanji, pritisak opada, puls postaje filiforman. • Zadaci sestre: - bolesnika postaviti u sedeći položaj - hitno obavestiti lekara i dalji tretman po nalogu - ubeležavanje uočenog i preduzete mere upisati u medicinsku dokumentaciju

7. ZDRAVSTVENA NEGA U KARDIOLOGIJI • Subjektivni osećaj nedostatka vazduha (DISPNEA) javlja se u srčanih bolesnika obično u naporu i smanjuje se u miru. Može se javiti i ortopneja, kada bolesnik leži, koja prestaje u sedećem položaju. • Zadaci sestre: - opservacija takvih bolesnika i postavljanje u sedeći položaj, - psihički relaksirati bolesnika, - uočene promene zabeležiti u medicinsku dokumentaciju, - obavestiti lekara o intenzitetu i vremenu javljanja

8. ZDRAVSTVENA NEGA U KARDIOLOGIJI • Palpitacije su osećaj koje bolesnici opisuju kao neprijatnost u vidu nepravilnih i snažnih udara srca koje nastaju naglo, ali se uvek polako smiruju. Javljaju se pri bržem radu i promenjenom ritmu srca. Zadaci sestre: - obavestiti lekara, - posebnu pažnju obratiti ako palpitacije traju duže, kod starijih osoba zbog mogućih komplikacija, - dalji rad po nalogu

9. ZDRAVSTVENA NEGA U KARDIOLOGIJI • Cijanoza, ljubičasto prebojena koža i sluznice, javlja se kod smanjene zasićenosti arterijske krvi kiseonikom (centralni tip) ili usled usporene periferne cirkulacije (periferni tip- vrh nosa, prsti). Zadaci sestre: - bolesnik je obično uplašen, relaksirati ga, - postaviti ga u polusedeći položaj, - mirovanje, - masaža perifernih delova poboljšava cirkulaciju

10. ZDRAVSTVENA NEGA U KARDIOLOGIJI • Poremećaj frekvencije i ritma srčanog rada javlja se zbog poremećenog stvaranja ili prenosa nadražaja kroz srčani mišić: - tahikardija – frekvencija preko 100/min. - bradikardija – frekvencija ispod 60/min. - paroksizmalna tahikardija – iznad 150/min. - AV blok – ispod 40/min. - ekstrasistolna aritmija (bi- trigeminija) posledica je prevremenih kontrakcija srca - apsolutna aritmija posledica je treperenja pretkomora Zadaci sestre: - pravilno i redovno meriti puls i obaveštavati lekara - psihički relaksirati bolesnika - upisivati promene u medicinsku dokumentaciju

11. ZDRAVSTVENA NEGA U KARDIOLOGIJI • Promene u arterijskom i venskom pritisku. • Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, gornja normalna vrednost, bez obzira na godine života, iznosi 140 mm Hg za sistolni i 90 mmHg za dijastolni pritisak u stanju mirovanja. Vrednosti od 140-160/90-95 mmHg zahtevaju opservaciju. Komplikacije hipertenzije su brojne (CVI, AIM, oštećenje bubrega, retine i sl), pa je neophodna čestakontrola, posebno u ljudi sa prisutnim faktorima rizika (gojaznost, pušenje, dijabetes, ateroskleroza, hiperlipidemija, fizička neaktivnost). Zadaci sestre: - česta kontrola i obaveštavanje lekara, - savet o smanjenom unosu soli - beležiti vrednosti u med. dokumentaciju, rad po nalogu

12. ZDRAVSTVENA NEGA U KARDIOLOŠKOJ DIJAGNOSTICI • Snimanje EKG-a (i holter monitoring) je jedno od najznačajnijih dijagnostičkih metoda obolenja srca. Zadaci sestre: - kontrola ispravnosti i baždarenje aparata - priprema bolesnika (depilacija) - postavljanje elektroda (i aparata) - davanje uputstva o ponašanju

13. ZDRAVSTVENA NEGA U KARDIOLOŠKOJ DIJAGNOSTICI • Ergometrija je metoda kojim se procenjuje funkcionlna sposobnost KVS u uslovima fizičkog opterećenja kojom se dijagnostikuje latentna koronarna bolest, srčana insuficijencija, rezerva posle AIM. Obavlja se na ergo biciklu ili tredmil traci. Zadaci sestre: - priprema bolsenika - saveti o odeći i obući i eventualnom prekidu terapije (po nalogu) - da ponese raniju med. dokumentaciju - objašnjava pojave na koje bolesnik treba da ukaže tokom testa (zamor, dispneja, bol, nesvestica i sl.) - provera aparata i nephodne opreme za rad u slučaju komplikacija - izvođenje testa i provera vrednost pulsa i tenzije

14. ZDRAVSTVENA NEGA U KARDIOLOŠKOJ DIJAGNOSTICI • Ehokardiografija je ultrazvučna metoda a uvođenjem Dopler tehnike može se registrovati način i brzina kretanja krvi u šupljinama srca i velikim krvnim sudovima. • Magnetnom rezonancom (MR) se prepoznaju različita tkiva, promene na njima, u krvnim sudovima, srcu, krvarenja. • Zadaci setre: - objasniti metodu i svrhu pregleda (šta sme imati pri sebi) - ako ima alergije izvršti pripreme pre pregleda - ako je bolesnik klaustrofobičan dati mu sedativ

15. ZDRAVSTVENA NEGA U KARDIOLOŠKOJ DIJAGNOSTICI • Invazivna dijagnostika - kateterizacija levog i desnog srca - selektivna kontrastna angiografija - invazivne terapijske procedure (balon dilatacija, stent) Zadaci sestre: - zakazivanje pregleda - održavanje prostorija, aparata i potrošnog materijala (kateteri, igle, dezinfekciona sredstva, sterilan materijal) - priprema bolesnika (obezbeđenje pristanka) - asistiranje u dijagnostičkim procedurama

16. KARDIOLOGIJAArterijska hipertenzija(Hypertensio arterialis) • Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (WHO), gornja normalna vrednost, bez obzira na godine života, iznosi 140 mm Hg za sistolni i 90 mmHg za dijastolni pritisak u stanju mirovanja. Vrednosti od 140-160/90-95 mmHg zahtevaju opservaciju. Komplikacije hipertenzije su brojne (CVI, AIM, oštećenje bubrega, retine i sl), pa je neophodna čestakontrola, posebno u ljudi sa prisutnim faktorima rizika (gojaznost, pušenje, dijabetes, ateroskleroza, hiperlipidemija, fizička neaktivnost).

17. Arterijska hipertenzija(Hypertensio arterialis) • Hipertenzija jedno od najčešćih obolenja savremenog čovka. Smatra se da oko 10% stanovništva razvijenih zapadnih zemalja boluje od ove bolesti. • Prema kliničkim i organo-patološkim karakteristikama, razlikuje se dva osnovna oblika hipertenzie: • A. Primarna hipertenzija (esencijalna, genuina, idiopatska) čiji uzrok još uvek nije dobro poznat • B. Sekundarna hipertenzija kao posledica patoloških promena pojedinih organa:

18. Arterijska hipertenzija(Hypertensio arterialis) • 1. Renalna: renovaskularna usled stenoze renalnih arteria ili renoparenhimalna u hroničnom glomerulonefritisu, pijelonefritisu, atrofiji bubrega, cističnim bubrezima, amiloidozi, nodoznom panarteritisu i gravidnoj nefropatiji. • 2. Endokrinološka: Cushingov sindrom, Connov sindrom, hipertireoidizam, akromegalija i feohromocitom. • 3. Kardioaskularna: stenoza istmusa aorte, ateroskleroza, srčani hiperkinetski sindrom i totalni srčani blok. • 4. Neurološka: usled organskih obolenja nervnog sistema (tumori, encefalitis, meningitis), trovanja CO i talijumom. Od svih pobrojanih oblika, 90% hipertenzija pripada primarnoj- esencijalnoj, 6-8% renalnoj, a manje od 1% endokrinom, kardiovaskularnom i neurološkom obliku.

19. Arterijska hipertenzija(Hypertensio arterialis) • Kliničke manifestacije arterijske hipertenzije: • glavobolja, dispena, nedostatak vazduha, vrtoglavica, dvoslike. • Klinički sindromi u hipertenziji: • Maligna hipertenzija – dijastolni pritisak obično iznad 130-170, proširenje leve komore, slabost srca i edem pluća. Promene na fundusu oka, progresivna oštećenja krvnih sudova vitalnih organa, prvenstveno bubrega, mozga (hemoragije). • Urgentno stanje, neophodan prijem u bolnicu i adekvatan tretman.

20. Arterijska hipertenzija(Hypertensio arterialis) • Hipertenzivna retinopatija – hemoragije u retini, edem papile očnog živca, oštećenja arteriola i kapilara, nekroza miofibrila glatkih mišića oka. Posledica je slepilo. • Hipertenzivna encefalopatija – pojava jakih glavobolja, prolazni neurološki deficit, edem mozga, stupor, demencija. • Hipertenzija u trudnoći – porast krvnog pritiska u trudnoći dovodi do poremećaja funkcije placente i bebe. • Cerebralna krvarenja • Hipertenzivna slabost leve komore

21. Arterijska hipertenzija(Hypertensio arterialis) • Mehanizam nastanka hipertenzije: 1. Arterijski baroreceptori u karotidnom sinusu, aorti i levoj komori preko senzornih receptora čija se jedra nalaze u mozgu otpuštanjem ili smanjenjem otpuštanja hormona adrenalina i noradrenalina regulišu krvni pritisak. 2. Volumen telesnih tečnosti, odnosno poremećaj volumena (povećan ili smanjen) takođe ima uticaja na krvni pritisak. 3. Sistem renin-angiotenzin 4. Gubitak elastičnosti arterijskih krvnih sudova (ateroskleroza).

22. FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA • Antihipertenzivni lekovi deluju različitim mehanizmima, od kojih su najbitniji: - kočenje adrenergičke aktivnosti, - pojačano izlučivanje natrijuma i smanjenje zapremine cirkulišuće tečnosti - direktna vazodilatacija čime se smanjuje naknadno opterećenje miokarda - blokada sistema renin-angiotenzin.

23. FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA • Lekovi koji deluju na simpatički nervni sistem (kočenje adrenergičke aktivnosti): - α-adrenergički blokatori - β-adrenergički blokatori - simpatikolitici

24. FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA • Lekovi koji deluju na pojačano izlučivanje natrijuma i smanjenje zapremine cirkulišuće tečnosti – diuretici: - tiazidni diuretici - hidrohlorotiazid, - slabi diuretici - indapamid - diuretici Henlejeve petlje - furosemid, bumetanid - diuretici koji štede kalijum-spironolakton

25. FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA • Antihipertenzivni lekovi deluju različitim mehanizmima, od kojih su najbitniji: - kočenje adrenergičke aktivnosti, - pojačano izlučivanje natrijuma i smanjenje zapremine cirkulišuće tečnosti - direktna vazodilatacija čime se smanjuje naknadno opterećenje miokarda - blokada sistema renin-angiotenzin.

26. FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA • Lekovi koji utiču na sistem renin-angiotenzin inhibišu angiotenzin-konvertujući enzim (ACE), koji konvertuje angiotenzin I u angitenzin II, čime je suprimirano stvaranje jedne od najpotentnijih poznatih hipertenzivnih suspstanci. Zato se ovi lekovi nazivaju ACE inhibitori. Ovde spadaju: - kaptopril - enalapril - lisinopril - perindopril - ramipril - kvinapril - cilazapril - fosinopril - zofenopril

27. ATEROSKLEROZA • Ateroskleroza je proces koji uglavnom zahvata velike i srednje arterijske krvne sudove. Najčešće su to aorta, ilijačne femoralne, koronarne i crebralne arterije. • Klinički simptomi nastaju usled smanjenog obima ovih krvnh sudova ovih arterija, smanjenog protoka krvi kroz njih i posledične kompromitacije dotura kiseonika i drugih važnih materija u vaskulizirana tkiva i organe, što dovodi do oštećenja njihovih funkcija.

28. ATEROSKLEROZA • Za nastanak ateroskleroze neopodna su tri uslova: • 1. ćelije, uglavnom porekla iz glatke muskulature, • 2. vezivno kivo (elastin, kolagen) i • 3. lipidni deposit intra i ekstracelularno, predstavljajući kompleks agregacije holesterola, holesterol estra, triglicerida i fosfolipida. Nastaje nekroza ćelije a zatim njena kalcifikacija koja je osnova za stvaranje aterosklerotičnog plaka.

29. ATEROSKLEROZA • Brojni su faktori rizika koji mogu dovesti ili pospešiti nastanak ateroskleroze: • 1. hipertenzija • 2. hiperlipidemija • 3. pušenje • 4. dijabetes • 5. gojaznost • 6. fizička neaktivnost

30. ANGINA PECTORIS • Angina pektoris je sindrom nelagodnosti u grudima i susednim predelima kao rezultat tranzitorne i reverzibilne hipoksije miokarda. • Uzrok nastanka angine pektoris u više od 90% slučajeva je ateroskleroza koronarnih arterija. U mnogim slučajevima, angine pektoris, ateroskleroza zahvata dve ili tri glavne koronarne arterije. • Stenoza aorte takođe može dovesti do angine pektoris. • Stanja koja mogu pogoršati anginu pektoris su hipotenzija, tireotoksikoza, anemija, policitemija, kao i trovanje CO.

31. ANGINA PECTORIS • Kliničke manifestacije angine pektoris: • Lokalizacija: anginozni bol je obično iza grudne kosti, širi se u vrat ramena i ruke (češće levo), ali se, znatno ređe, može javiti i između lopatica ili u epigastrijumu. • Karakteristike: bol može biti umeren, srednje ili izuzetno jak i može biti isprovociran fizičkom aktivnošću, emocionalnim uzbuđenjem (vožnja kola, javni istupi, seksualni čin, izražene emocije radosti ili tuge), obilnim obrokom, hladnoćom. • Trajanje: ne manje od jednog i ne duže od 15 minuta. • Prateći simptomi mogu biti: mučnina, povraćanje proznojavanje.

32. ANGINA PECTORIS • Dijagnoza angine pektoris: • Fizički pregled nije od značaja, može se naći ubrzan puls, lak porast krvnog pritiska • EKG: nije specifičan, ali se Holter monitoringom u trenucima napada može registrovati depresija ST segmenta ili inverzija T talasa. • Test opterećenja - ergometrija (značajna dijagnostička procedura) • Koronarna angiografija (vrlo značajna dijagnostička metoda)

33. FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA • Lekovi protiv angine pektoris. Uznapredovala ateroskleroza ili druga okluzivna obolenja koronarnih arterija otežavaju snabdevanje miokarda kiseonikom koje prati bol sa posebnim karakteristikama-angina pektoris. U terapiji angine pektoris koriste se sledeći lekovi: - organski nitrati - adrenergički β-blokatori - kalcijumski antagonisti

34. FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA • Organski nitrati i nitriti Ovi lekovi prouzrokuju vazodilataciju krvnih sudova pri čemu je najvažnija postarteriolarna venska vazodilatacija koja omogućava zadržavanje krvi na periferiji, smanjuje se priliv krvi ka srcu i postiže se rasterećenje srca. Ovim se olakšava rad srca i otklanja disproporcija između potreba miokarda za kiseonikom i insuficijentnog koronarnog krvotoka. Ovde spadaju: - gliceriltrinitrat - pentaeritrol tetranitrat - izosorbid dinitrat - izosorbid-5-mononitrat

35. FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA • Adrenergički β-blokatori su vrlo korisni antianginozni lekovi jer blokiranjem β-receptora štite srce od povišenih simpatičkih impulsa, snižavaju srčanu frekvencu i u manjem obimu redukuju kontraktilnost. Na taj način smanjuju zahtev miokarda za kiseonikom.

36. FARMAKOLOGIJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA • Blokatori kalcijumovih kanala redukcijom aktivnosti kalcijum-zavisne miozin-ATP-aze u srcu po čemu konverzija energije bogate fosfatima se snižava i istovremeno smanjuje zahtev za kiseonikom. Istovremeno dovode do sniženja vaskularnog tonusa glatkih mišića i do vazodilatacije. • Najznačajni lekovi su: nifedipin, nitredipin, nimodipin, verapamil, galopamil, diltiazem

37. AKUTNI KORONARNI SINDROM(INFARKT MIOKARDA) • Infarkt miokarda je termin koji označava stanje akutnih nekrotičnih promena u miokardu nastalih usled naglog začepljenja koronarne arterije i ishemije područja koje ona vaskularizuje. • Prema lokaciji infarkt može zahvatiti prednji, zadnji zid, bazu ili vrh srca što se manifestuje odgovarajućim promenama u EKG-u

38. AKUTNI KORONARNI SINDROM(INFARKT MIOKARDA) • Akutni infarkt karakteriše jak bol iza grudne kosti, koji traje duže od 15 minuta i ne prolazi na primenu nitroglicerina. Pacijent je bled, zaplašen, puls je ubrzan ili usporen, krvni pritisak najčešće snižen, ali može biti i povišen. • Rane komplikacije su: • aritmije i poremećaji u sprovođenju, • šok (hipotenzija) • nagla slabost leve komore, • trombembolije (pluća ili sistemske) • perikarditis • ruptura srca • ruptura papilarnih mišića

39. AKUTNI KORONARNI SINDROM(INFARKT MIOKARDA) • Dijagnoza se postavlja na osnovu: • anamneza, • fizikalni pregled, • EKG monitoring, • laboratorijske analize, Diferencijalna dijagnoza: • masivna plućna embolija, • akutni perikarditis • disekcija aneurizme aorte, • perforacija peptičkog ulkusa • pankreatitis

40. AKUTNI KORONARNI SINDROM(INFARKT MIOKARDA) • Terapija infarkta srca ima zadatak da: • 1. eliminiše bol • 2. da minimizira nedostatak kiseonika u srcu • 3. da prevenira ili koriguje komplikacije. To podrazumeva davanje jakih analgetika (morfijum), davanje fibrinolitika (streptokinaza), balon dilatacija, postavljanje stenta, primena polarizantnih rastvora (prevencija ili kupiranje aritmija), ugradnja pejs mejkera po potebi, atropin, kardiotonik, diuretik, (edem pluća) i druga simptomatska terapija. Važno je mirovanje, odgovarajuća dijeta.

41. BOLESTI MIOKARDAKARDIOMIOPATIJE I MIOKARDITISI • Kardiomiopatije su grupa obolenja koja nastaju primarnim oštećenjem srčanog mišića i razlikuju se od oštećenja koja su psledica ishemijske, hipertenzivne, perikardne ili valvularne bolesti srca • 1. Dilatativnu kardiomiopatiju karakteriše uvećanje srčanih šupljina i smanjenje sistolne funkcije. • a) idiopatska (genetska predispozicija, virusni miokarditis i imunološki poremećaji, • b) alkoholna, • c) aritmogena KM desne komore • Prvi simptomi su popuštanje levog srca, a popuštanje i desnog je loš prognostički znak. • U terapiji se koriste ACE inhibitori, diuretici, digitalis i beta blokatori

42. BOLESTI MIOKARDAKARDIOMIOPATIJE I MIOKARDITISI • b) alkoholna KM se javlja u hroničnom alkoholizmu i posledica je tri patofiziološka mehanizma: direktno toksično delovanje alkohola i njegovih metabolita, deficit tiamina i, ređe, toksičnog delovanja aditiva u piću, kao što je kobalt. • Pored simptoma i znaka srčane insuficijencije, često se javljaju palpitacije i sinkopa koje su posledica supraventrikularnog i ventrikularnog poremećaja srčanog ritma.

43. BOLESTI MIOKARDAKARDIOMIOPATIJE I MIOKARDITISI • c) aritmogena KM desne komore karakteriše se progresivnom zamenom miokardnih ćelija desne komore masnim i fibroznim tkivom i udružena je sa ventrikularnim tahiaritmijama iz desne komore i povećanim rizikom nagle smrti. • Desna komora je uvećana i slabo kontraktilna.

44. BOLESTI MIOKARDAKARDIOMIOPATIJE I MIOKARDITISI • 2. Hipertrofičma kardiomiopatija podrazumeva hipertrofiju miokarda koja nije uzrokovana poznatim faktorima i histološki se karakteriše narušenom ćelijskom arhitekturom i fibrozom miokarda. • Postoje dva osnovna tipa, opstruktivni i neopstuktivni. • Kliničkom slikom dominra srčana insuficijencija prouzrokovana povećanim dijastolnim pritiskom u levoj komori sa dispenom u naporu; miokardnom ishemijom tj anginom pektoris; i sinkopom i presinkopom kao posledicama smanjene perfuzije mozga usled smanjenog minutnog volumena, posebno pri povećanom fizičkom naporu.

45. BOLESTI MIOKARDAKARDIOMIOPATIJE I MIOKARDITISI • 3. Restriktivna kardiomiopatija nastaje kao posledica intersticijalne ili endomiokardne fibroze (primarna) ili kao posledica taloženja patoloških proteina , gvožđa, lipida, polisaharida ili infiltracije granuloma u srčani mišić (sekundarna restriktivna KM). • Karakterišu se dijastolnom disfukcijom leve komore – smanjenim dijastolnim punjenjem usled krutosti LK, normalnom kontraktilnošću LK i simptomima pretežno desnostrane srčane insuficijencije (periferni edemi, anoreksija, bol ispod DRL) mada se mogu pridružiti i simptomi slabosti levog srca (dispnea na napor, ortopnea, paroksizmalna noćna dispnea).

46. BOLESTI MIOKARDAKARDIOMIOPATIJE I MIOKARDITISI • Miokarditis je zapaljenje miokarda najčešće izazvano infektivnim agensima. Inflamacija može zahvatiti miocite, intersticijum i/ili vaskularne elemente, a ispoljava se u akutnom, subakutnom ili hroničnom obliku. • Pored infektivnih agenasa miokarditis mogu izazvati različiti lekovi, hemijske materije i zračenje, ali je ipak najčešći uzročnik virus i to adenovirusi, A i B Coxsackie i ehovirusi.

47. BOLESTI MIOKARDAKARDIOMIOPATIJE I MIOKARDITISI • Klinička slika miokarditisa može da varira od asimptomatskog oblika do fulminantne kongestivne srčane insuficijencije što zavisi od obima zahvaćenosti tkiva (fokalna ili difuzna inflamacija). Nekad se može ispoljiti pod slikom AIM, zatim isključivo aritmijama i naprasnom smrću ili kao plućna ili sistemska embolija. • Obično obolenja gornjih respiratornih puteva na dve nedelje prethode srčanim manifestacijama. Simptomi su nespecifični, febrilnost, malaksalost, palpitacije, prekordijalni bol kod pridruženog perikarditisa. • Pojačano zamaranje pri naporu, dispnea pri naporu i ortopnea prisutni su kod bolesnika sa srčanom dekompenzacijom kojih ima oko 20%.

48. BOLESTI MIOKARDAKARDIOMIOPATIJE I MIOKARDITISI • Najteže komplikacije virusnog miokarditisa su kongestivna srčana insuficijencija i eventualni razvoj dilatativne KM i aritmije. • Kongestivna KM se leči rutinski (smanjen uns soli, ACE inhibitori, digitalis, i diuretici) • Aritmije, pretkomorske i komorske leče se beta blokatorima, antiaritmicima (amiodaron, sotalol, propafen), a ukoliko se javi AV blok III stepena, privremeni pejsmejker.

49. PERIKARDITIS • Perikardna kesa se sastoji od dva lista: visceralnog “epikarda” i parijetalnog “perikarda”. Između ova dva lista obložena seroznim epitelom postoji potencijalni prostor koji sadrži malu količinu tečnosti (20-50 ml) čija debljina oko srca iznosi 5 mm. To omogućava klizanje ova dva lista jednog preko drugog tokom srčane kontrakcije. • Perikarditis ili zapalenja perikarda su najčešća obolenja srčane ovojnice. • Uzročnici: idiopatski, bakterijski, virusni, TBC, gljivični, parazitarni, AIM, uremijski, iradijacioni, autonomni, medikamentozni, traumatski, disekcija aorte i td.

50. PERIKARDITIS • Akutni perikarditis je zapalenje perikarda sa ilibez izliva, najčešće virusne etiologije koje se manifestuje prekordijalnim bolom, perikardnim trenjem i poremećajima u EKG-u. Temperatura je povišena, znojenje, malaksalost, groznica, nakon čega se javlja subfebrilno stanje koje može da traje nedeljama. Ukoliko dođe do nakupljanja tečnosti, bol se smanjuje. Ako je izliv izražen, javlja se dispnea ili tahipnea. Karakterističan znak akutnog fibroznog (seroznog) perikarditisa je perikardno trenje. • Najteža komplikacija je tamponada srca koja nastaje usled kompresije srca izazvane povećanim intraperikardnim pritiskom koji ometa dijastolno punjenje i dovodi do kardiogenog šoka. • Konstriktivni perikarditis.

Load More ...